:HAPKIKWAN:      :HAPKIDO:      :TEHNIKE I PRINCIPI:
HAPKIDO

      Premda uživa izuzetnu popularnost i poštovanje znalaca ne samo u svojoj postojbini Koreji, već i u mnogim drugim zemljama sveta, Hapkido je praktično nepoznat u našoj sredini. Čak i oni koji su čuli za tu divnu veštinu obično je, sasvim pogrešno, doživljavaju kao "tekvondo sa tehnikama bacanja", odnosno, "aikido ili džudo sa udarcima nogama" i slično. Reč je, međutim, o jednom sveobuhvatnom i izuzetnom efikasnom borilačkom sistemu, koji ima i vrlo razvijenu filozofsku pozadinu.

Treneri kluba sa majstorom Kang Doo Sik-om (8. dan Teakwondo, 8. dan Hipkindo)
Beograd , decembar 1993. godine.

      Prof. dr Boris Krivokapić, koji se borilačkim veštinama bavim još od 1974. godine, odavno se zainteresovao za hapkido. Pored ostalog, u proleće 1994. godine, boravio je dva meseca u Seulu (Južna Koreja), gde je bio u prilici da uči hapkido na samom njegovom izvoru i to neposredno od vrhunskih majstora.

      Tom prilikom susreo se sa čelnim ljudima nekoliko vodećih hapkido (i hwarandgo) saveza odnosno stilova, a svakodnevno je trenirao kao lični učenik uglednog majstora Choi Sang Heum-a (8 dan), koji je osnivač Moo Lim Won hapkido škole i predsednik jednog od vodećih korejskih hapkido saveza (Mulim asocijacija). Premda je B. Krivokapić imao prilike da se bliže upozna sa načinom rada još dve hapkido škole, najveći uticaj na njega ostavio je upravo majstor Choi, koji je trener hapkidoa još od 1968. godine.

      Sam izraz "hapkido" sastavljen je od tri reči sa značenjem: "hap"-harmonija, sklad; "ki"-energija; i "do"-put, način. Drugim rečima, naziv veštine simbolizuje potrebu uspostavljanja sklada između nas i protivnika, odnosno, u filozofskom smislu, između pojedinca i univerzuma.

Boris Krivokapić, udarac nogom nazad u skoku iz okreta. Kraljevska palata Ch'angdokkung, Seul, J. Koreja, 1994. g.
Boris Krivokapić i Choi Sang Heun (8. dan) Seul, april 1994 godine

      Hapkido je veoma ozbiljna i sveobuhvatna veština i potpuno je neopravdano pojednostavljivati ga na bilo koji način. Kada bi se u najprostijim crtama htelo objasniti iz čega se sastoji, moglo bi se reći da je to kombinacija tekvondoa, kung fua, džudoa, aikidoa i kendoa i sl.

      Takva definicija, međutim, ne bi bila tačna, pošto bi sugerisala da je hapkido nastao prostim spajanjem navedenih borilačkih sistema. Činjenica je, međutim, da on sadrži veoma mnogo toga čega nema ni u jednoj od navedenih veština, a da čak i onda kada se u njemu mogu prepoznati određene tehnike drugih sistema, one se po pravilu rade na veoma specifičan način.

B. Krivokapić, Tanzanija 1995. g.