|
|
 |
HAPKIKWAN
|
| U TK "Crvena zvezda" uspešno radi HAPKIKWAN sekcija.
Mada ima niz karakternih osobenosti, HAPKIKWAN je najbliži hapkidou, koji je poznat kao jedan od najkompletnijih i najefikasnijih sistema samoodbrane. Smisao vežbanja Hapkikwana su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizički razvoj, a ne sportska borba (kao što je to slučaj u tekvondou, džudou i sl.). |
| Hapkikwan je borilačka veština koju je 1994. godine, nakon punih 20 godina staža u raznim borilačkim veštinama, osmislio prof. dr Boris Krivokapić. Baveći se borilačkim veštinama od 1974. godine on je vežbao džudo (5 godina), džu-džicu (2 godine, uz džudo), karate (4 godine), a zatim tekvondo (od 1983) i hapkido (od 1994. godine). U periodu od 1994. godine do danas prof. Krivokapić se veoma angažovao na stalnom usavršavanju i, u nešto manjem obimu, promociji Hapkikwana. |
 |
 |
Kao što se može naslutiti, Hapkikwan se u osnovi najviše naslanja na korejski hapkido, čak bi se moglo reći da predstavlja jednu njegovu školu. To se uostalom vidi i iz naziva koji je vrlo sličan, osim što umesto "puta" ("do") pominje "škola" ("kwan"). Na taj način mogli bismo reći da Hapkikwan u slobodnom i prilično pojednostavljenom prevodu znači "škola usklađivanja energije" ("hap"-harmonija, "ki"-kosmička energija, "kwan"-škola). |
Mada je, prema tome, samo jedna od škola hapkidoa, Hapkikwan ima svoje osobenosti. On, pre svega, ne uključuje sve elemente tradicionalnog hapkidoa. Tako se npr. ne vežbaju neka egzotična oružja, a takođe koristi se nešto manji repertoar tehnika (tradicionalne škole Hapkido-a insistiraju na desetinama načina odbrane od istog napada, što ima za posledicu da se govori o preko 3.800 tehnika, što je previše za običnog čoveka, a često i nepotrebno). S druge strane, u Hapkikwan-u se (za razliku od tradicionalnog hapkidoa) uči, pored ostalog, odbrana od vatrenog oružja, upotreba svakodnevnih predmeta za odbranu (olovka, kišobran, torba, ključevi i slično). Pažljivi posmatrač naći će u njemu i neke tragove drugih veština pre svega džudoa, džu-džicua, kung fua, ali i samboa (ruska borilačka veština i borilački sport), pa i boksa. |
 |
 |